Aktivnosti - Sekcija mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANјE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANјA
Ministar, Zoran Đorđević
Pomoćnik ministra, Bojana Stanić



Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije se na Nacrt Zakona o štrajku izjašnjava kako sledi:

U članu 8. stav 1. reč "mesto"potrebno je brisati.
Ovo iz razloga što odredba o mestu okuplјanja nema uporišta u uporednom pravu, osim štrajka upozorenja.
Na ovo je izričitao ukazao uvaženi profesor Branko Lubarda i predstavnici MOR-a na savetovanju povodom izrade ovog zakona, na kome je istaknuto da se zaposleni ne mogu naterati da štrajkuju u krugu preduzeća. U uporednom pravu se čak zabranjuje okuplјanje zaposlenih u poslovnom prostoru poslodavca, jer postoji ozbilјna zabrinutost da se može naneti šteta imovini poslodavca, bezbednosti zaposlenih koji rade itd.

Sudska praksa je u pogledu ovog kriterijuma neujednačena i koleblјiva.
U jednoj grupi odluka su usvajani tužbeni zahtevi i poništena rešenja o prestanku radnog odnosa i u njima se navodi da napuštanje mesta okuplјanja iz kruga poslodavca predstavlјa protest zbog koga se ne može dobiti otkaz (Rev2 338/08).
U drugom slučaju zaposlena je dobila otkaz zbog napuštanja mesta okuplјanja (Rev2 579/10). Apelacioni sudovi su u oba slučaja usvojili tužbeni zahtev štrajkača.
Zbog svega navedenog, smatramo da mesto okuplјanja ne treba biti obavezno navedeno u Odluci o stupanju u štrajk, već samo kao mogućnost.

U članu 12. stav 1. reči:" u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć " potrebno je brisati.
Ovo iz razloga na koje smo godinama unazad ukazivali, što nije u skladu sa članom 61. Ustava koji glasi:" Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti."
Dakle pravo na štrajk može biti ograničeno zakonom, a ne i potpuno zabranjeno kako je to sada predloženo.
Ukazujemo da reč: "služba"nije terminološki precizna i da se u svakom slučaju mora predefinisati.
Predložićemo Ministarstvu zdravlјa kako bi minimum procesa rada u zdravstvenim ustanovama koji pružaju hitnu medicinsku pomoć trebalo da glasi.
Mišlјenja smo da u Zakonu o štrajku, ovakvu zabranu nije potrebno propisati za zaposlene u delatnosti zdravstva.

U članu 21. stav 1. tačka 3) umesto reči:"  ako učestvuje u štrajku čija je nezakonitost utvrđena odlukom suda;" treba da stoje reči:"ako se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi individualna odgovornost zaposlenog koji učestvuje u štrajku;"
Ovo iz razloga što je dosadašnja praksa Vrhovnog kasacionog suda pokazala da se u slučaju učešća zaposlenog u nezakonitom štrajku, potencira nužnost individualizacije odgovornosti.
Na način kako je to predloženo, za učešće u nezakonitom štrajku, posledice snose svi zaposleni koji su uzeli učešće, bez obzira na odgovornost, odnosno utvrđuje se objektivna odgovornost, ne uzimajući u obzir mogućnost stvarne i pravne zablude zaposlenih.
Ovakvo normiranje nije ni u skladu sa uporednim pravom, a nadležna tela MOR-a preporučuju da se u slučaju otpusta radnika zbog nezakonitog štrajka mora odlučivati, ne po automatizmu, već na pojedinačnoj osnovi (Konvencija MOR-a broj 158).
Dakle, Preporuka Komiteta MOR-a je da se o posledicama štrajka u pogledu prestanka radnog odnosa ima odlučivati na pojedinačnoj osnovi!
Zbog svega navedenog je u Više odluka Vrhovnog kasacionog suda (Rev2 1492/06, Rev2 921/06, Rev 1289/15 itd.) podvučeno načelo individualizacije odgovornosti stavom da je nužno razjasniti da li su tužioci(zaposleni učesnici u štrajku) u toku štrajka svaki pojedinačno svojim radnjama sprečavali poslodavca da raspolaže svojim sredstvima, odnosno da učesnik u štrajku koji se ponašao po pravilima (mirno štrajkovao) NE MOŽE SNOSITI ODGOVORNOST, NITI BITI IZLOŽEN SANKCIJI PRESTANKA RADNOG ODNOSA ZBOG TOGA ŠTO JE DRUGI UČESNIK U ŠTRAJKAČKOJ SKUPINI POSTUPAO NEZAKONITO.
U članu 24. ste preciznom definicijom otklonili sve dosadašnje sumnje i oprečne stavove sudske prakse.
Isto morate učiniti i u ovom članu, bez obzira na mišlјenje poslodavaca, jer ukoliko želimo u EU, moramo skratiti trajanje sudskih postupaka, a ne da o svemu mora da rešava VKS, Ustavni sud ili sud u Strazburu.
Idealna je prilika da ispravite nepravdu prema zaposlenima i definišite ovu tačku na način kako je to predloženo i time otklonite sve sumnje, a pri tom ne umanjujući intenciju zakonodavca o sankcionisanju nezakonitog učešća u štrajku.

U članu 22. stav 1. nakon reči:" štrajku " treba dodati reči:"u smislu člana 21. ovog zakona".
Ovo u slučaju ukoliko se usvoji predlog Sindikata za član 21.

U članu 36. stav 1. tačka 3) briše se.
Ovo iz razloga što je sankcija za sprečavanje poslodavca da obavlјa delatnost ili zaposlenih koji ne učestvuju u štrajku da rade otkaz ugovora o radu, kao i naknada štete, pa smatramo da je u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji vođenje i prekršajnog postupka nesvrsishodno, a prema najnovijem stavu Evropskog suda za lјudska prava moguća je i primena načela NE BIS IN IDEM.
Zaposleni može biti višestruko kažnjen novčano u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji npr.(u parničnom i prekršajnom postupku).

Ovom prilikom želimo da istaknemo da je poslednja verzija Nacrta Zakona o štrajku daleko bolјa nego predhodne, ali da još uvek ima nedostataka, koje se nadamo da će biti ispravlјeni na način kako smo predložili i da će kao takva ući u skupštinsku proceduru.


Predsednik
dr Zoran Savić