Aktivnosti - Sekcija mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANјE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANјA
Ministar, Zoran Đorđević

Pomoćnik ministra, Miloš Janković

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije se na Nacrt ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI izjašnjava kako sledi:

 U Zakonu je izvršeno selektivno upodoblјavanje pre svega sa Zakonom o zaposlenima u javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017), a isti nije upodoblјen ni sa rešenjima koja su predviđena planiranim izmenama i dopunama Zakona o štrajku.

Rešenja koja smo izborili vođenjem socijalnog dijaloga i koja su ugrađena u Zakon o zaposlenima u javnim službama, pokušavaju se ovim zakonom poništiti na štetu zaposlenih.
 Godinama ukazujemo da je neophodno da se Zakonom o socijalnoj zaštiti uredi pitanje načina finansiranja zdravstvenih radnika u socijalnoj zaštiti. Takvo rešenje, u nacrtu ovog zakona nije predviđeno.

Zahtevamo da se položaj zdravstvenih radnika u socijalnoj zaštiti izjednači sa položajem zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama, kao i da se način finansiranja istih, jasno propiše Zakonom o socijalnoj zaštiti.
U zakonu nije predviđeno ni profesionalno napredovanje zaposlenih, iako član 16. Zakona o zaposlenima u javnim službama propisuje da zaposleni ima pravo da profesionalno napreduje u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad javne službe.
Ukazujemo i na problem koji nije rešen, a to je da postoje ustanove socijalne zaštite koje imaju više osnivača. To je dovelo do toga, da u okviru iste ustanove, u pojedinim radnim jedinicama osnivač je Republika Srbija, a drugim radnim jedinicama osnivač je lokalna samouprava, pa zaposleni kod istog poslodavca ne uživaju ista prava po osnovu radnog odnosa.
Zahtevamo da Zakon izričito propiše da ustanova socijalne zaštite i sve njene radne jedinice, mogu imati samo jednog osnivača.
Zakon ima i dobrih rešenja po zaposlene, od kojih bismo izdvojili rešenje da troškove stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradnika snosi isklјučivo poslodavac.

 Navodimo i predloge za izmene i dopune zakona:
U članu 9. predlaže se između ostalog da se menja član 22. stav 3., odnosno da se brišu reči:" i raspolagati prihodima, u skladu sa zakonom". Stav Sindikata je da stav 3. ostane nepromenjen.
Posle stava 3., predlažemo da novi stav 4. glasi:" Ustanove socijalne zaštite čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, sredstva pribavlјena obavlјanjem delatnosti iz stava 3. ovog člana koriste isklјučivo za unapređenje usluga socijalne zaštite, kao i unapređenja materijalnog položaja zaposlenih u skladu sa Zakonom o zaposlenima u javnim službama, a u najbolјem interesu korisnika".
 Ovo iz razloga što se predloženim rešenjem, urušava ionako težak i veoma nepovolјan radno-pravni i materijalni položaj zaposlenih. Plate su ispod svakog nivoa.
 Ovakvo rešenje je u suprotnosti sa članom 126. stav 1. Zakona o zaposlenima u javnim službama kojim je propisano da zaposlenom u visokoobrazovnoj i naučnoj ustanovi i ustanovi kulture, odnosno drugoj ustanovi koja, pored sredstava za plate koja obezbeđuje osnivač ili koja se obezbeđuju iz sredstava doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ostvaruje i sopstvene prihode u skladu sa zakonom, može da se uvećava osnovna plata srazmerno učešću troškova rada zaposlenog u sticanju sopstvenih prihoda. Dakle, neophodno izvršiti upodoblјavanje ovih članova.
Ukazujemo, da ukidanjem mogućnosti da zaposleni dobiju stimulaciju iz sopstvenih prihoda, zaposleni nisu stimulisani da ostanu da rade u ustanovama socijalne zaštite, jer sa postojećim platama zaposleni ne mogu da prežive mesec. Pitamo Vas, da li biste radili posao negovatelјa/negovatelјice za 25.000 dinara, opslužujući pritom daleko veći broj korisnika, od onog koji su propisani podzakonskim aktima? Mladi dođu, vide težinu posla i "visinu" plate i odlaze. U takvim uslovima, neće niko više da radi.

Prosek godina zaposlenih u socijalnoj zaštiti je preko 50. Bez obzira na stav Ministarstva finansija po pitanju sopstvenih prihoda ustanova (koji nam je poznat i po našem mišenju apsolutno pogrešan, jer ovakvo rešenje ne utiče na budžet, a stimuliše zaposlene da bolјe rade i da za takav rad budu nagrađeni), o ovom pitanju VI ODLUČUJETE. NE DOZVOLITE DALjE URUŠAVANјE DELATNOSTI SOCIJALNE ZAŠTITE.

U članu 16. predlaže da se u članu 51. u stavu 1. reči: „zdravstvena zaštita" zamenjuju rečima: „pristup zdravstvenoj zaštiti".
Dato obrazloženje ovakvog rešenja u zakonu je šturo i izaziva bojazan kod zaposlenih.
Reč pristup se može različito tumačiti, pa predlažemo da se član preformuliše.

Član 147. Zakona o socijalnoj zaštiti je neophodno upodobiti sa planiranim rešenjem u Zakonu o štrajku.
Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavlјanja poslova utvrđuje se kolektivnim ugovorom pri čemu se polazi od prirode i vrste delatnosti, stepena ugroženosti života, lične bezbednosti i zdravlјa stanovništva i drugih okolnosti značajnih za ostvarivanje potreba stanovništva, ako zakonom nije drugačije propisano.
Ako minimum procesa rada nije utvrđen na navedeni način iz predhodnog stava, poslodavac i sindikat, odnosno većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane.
Ukoliko sindikat, odnosno većina zaposlenih i poslodavac ne postignu sporazum na način i u roku iz stava 2., dužni su da odmah pokrenu postupak mirnog rešavanja spora pred Agencijom, radi postizanja sporazuma o utvrđivanju minimuma procesa rada.

Ako se minimum procesa rada ne utvrdi na predloženi način, utvrđuje se odlukom arbitražnog veća u skladu zakonom.
Sa iznetog, očekujemo da ćete uvažiti dobronamerne sugestije i mišlјenje Sindikata.

S poštovanjem,          
Predsednik
dr Zoran Savić